Zdepast oblak

Osetih zimu.
Kroz na kip odškrinut prozor u sobu mi se uvukao mali propuh, i svojom me je hladnoćom zagolicao po bosim nogama koje su virile sa druge strane pokrivača. To me je ujedno i probudilo. Taj grozan osećaj nemoći dok sam pokušavao da prekrijem glavu ali stopala ostaše gola, bosa i zimogrožljiva jer frotir bi kratak.

Uspravljam se do poze koja bi se mogla okarakterisati kao sedenje na ivici kreveta, glasno mljacnuh suvim ustima. Žmireći pogled kroz prozor mi govori da je napolju siv i kišan dan.
Dve rasparene čarape koje su se dotle gnezdile pod krevetom sada su bile na mojim zadovoljnim stopalima. Šarene, svaka za sebe, raštrkaše se nepokrivene po donjim ćoškovima kreveta u kome sam ponovo spavao.

- Sprc’o leto?

- Sprc’o, sprc’o…

Iako je samo načuo kratak razgovor dveju čarapa, frotir bi tužan jer je znao da je njegov posao za ovu sezonu okončan.